Здрав начин живота није резервисан само за физичко здравље – он има дубок утицај и на ментално благостање. Истраживања показују да редовна физичка активност, уравнотежена исхрана и довољно сна значајно утичу на смањење стреса и боље расположење.

Вежбање, чак и у трајању од 20 минута дневно, доводи до лучења ендорфина – хормона среће, који смањују ниво кортизола (стрес хормона) и побољшавају самопоуздање. Шетња у природи, јога или лагано истезање могу бити довољни да се осећате боље.

Исхрана богата поврћем, воћем, интегралним житарицама и здравим мастима директно утиче на функционисање мозга. Недостатак одређених витамина, попут Б-комплекса или магнезијума, може узроковати осећај анксиозности или умора.

Спавање од 7 до 9 сати сваке ноћи неопходно је за правилну обраду емоција, памћење и одмор мозга. Непрестано одустајање од сна утиче на способност доношења одлука и повећава осетљивост на стрес.

Комбинацијом ових навика, особа гради отпорност на спољне утицаје. Здраве навике нису само физичка рутина – оне постају начин да себе волимо и поштујемо, што је темељ сваког менталног благостања.